Eurobarometar: Samo 42 odsto Evropljana veruje u institucije EU

Podrška zajedničkom evropskom projektu i članstvu u Uniji na najnižem nivou u poslednjih osam godina. Za pad popularnosti evropskih institucija šef Evropske komisije Barozo krivi vlade zemalja članica, jer u vreme krize nisu dovoljno branile evropski projekat.

Iako se ekonomija Evropske unije postepeno oporavlja, godine krize i finansijske nestabilnosti poljuljale su poverenje Evropljana u rad briselskih institucija.

Ako je suditi po istraživanjima briselskih agencija, u Evropi je sve manje evroentuzijasta, a sve više evroskeptika.

Ekonomski problemi, nezaposlenost, pad proizvodnje, ali i nedostatak solidarnosti između bogatih i siromašnih članica Unije, loše su uticali na raspoloženje Evropljana, ne samo prema sopstvenim vladama, već i prema Briselu.

Najnovija istraživanja Eurobarometra pokazuju da je poverenje u evropske institucija palo na 42 odsto, što je šest odsto manje nego lane.

"Najvažnija pouka za nas jeste da sagledamo koliko Evropljana podržava ideju o evropskom ekonomskom upravljanju. To je 75 odsto građana. Videli smo taj podatak i rekli to je zaista velika većina koja kaže da želi više Evrope. To znači da kada kriza zahvati celu Evropu, građani očekuju od evropskih lidera da izađu sa evropskim odgovorom, što znači bolji nadzor banaka i Agencija za kreditni rejting", rekao je portparol Evropske komisije Metju Njuman.

U padu je i podrška članstvu u Evropskoj uniji. Četrdesetdevet odsto odsto Evropljana misli da je imalo koristi od članstva, dok njih 18 odsto smatra da je ulazak u evropski klub bio loš za njihove države.

Prvi čovek Evropske komisije Žoze Manuel Barozo poziva Evropljane na jedinstvo.

"Naši partneri očekuju od nas da se angažujemo kao Evropa, a ne kao 27 individualnih država. Ako ne radimo zajedno, nikada nećemo biti svetska sila i stvari će se odvijati bez nas", rekao je Barozo.

I dok u zemljama Unije opada poverenje u evropski projekat, u Srbiji je podrška članstvu i dalje izuzetno visoka - čak 65 odsto građana je za ulazak u Uniju. Ipak, trećina ispitanika uverena je da na ritam približavanja utiče i politička situacija unutar Unije.

"Ta vremena političke i ekonomske nesigurnosti dovela su do toga da vlade i građani Evropske unije preispituju otvaranje granica prema novim članicama. Time se stvara i pomalo protekcionistički stav. S druge strane, mislim da generalna politička podrška evropskih institucija za dalje proširenje na Zapadni Balkan ostaje", rekla je Maja Bobić, generalni sekretar Evropskog pokreta u Srbiji.

Iako se u Evropi mogu čuti različiti stavovi o proširenju, stručnjaci su uvereni da to ne sme da dovede do zastoja u reformama zemalja kandidata za članstvo i onih koje će to uskoro postati.

(RTS)